Prugice u
bojama i note su salvete, a ostali motivi su print na rižinom papiru i print na
običnom kopi-papiru, koji je istanjen da bi se lakše lepio (tanjenje „metodom
selotejpa“, naučenom sa Tjuba). Ništa nisam štampala posebno za biciklu, sve je
već odavno bilo isprintano i čamilo neupotrebljeno mesecima, očito čekajući
svoje vreme, i svoje pravo mesto – na Dragoj.
Kada je
lepljenje završeno, i sve dobro osušeno, usledilo je lakiranje. Poslušala sam
savet koleginice dekuperke Nataše i nabavila transparentni auto-lak u spreju, koji
sam nanela u nekoliko slojeva, sa sušenjem između. (Koristila sam lak
„Dupli-Color“; postoji u mat i sjajnoj varijanti.)
Za lakiranje je važno naći dobro mesto, idealno negde gde
ram može da visi i da mu se priđe sa svih strana; napolju preko dana, kad nema
vetra, je najbolja kombinacija.
Na kraju, posle lakiranja (kad je sve bilo suvo) dodala sam malu dekoraciju zlatnom kontur pastom
tu-i-tamo.
Kad je sve bilo suvo, usledilo je montiranje delova – taman
na vreme da se Draga isproba prvog toplog februarskog dana ove godine.
Нема коментара:
Постави коментар