Dekupažirati biciklu nije lako
al' ako hoće to
može svako
– jerbo da
vredi truda, vredi
sada je
šarena odzada i spredi
veselje širi u vožnji gradom
osmehe na lice budi starome
i mladom
ta moja vickasta draga s‘ točka dva
- kad srećna
je ona, srećna sam i ja!
(Cigu-ligu, cigu-ligu
tara-ta-ta-ta)
Osnove dekupaža naučila sam krajem avgusta prošle godine; a
da vozim biciklu naučila sam – svega par sedmica posle upoznavanja sa
dekupažom, u septembru 2013., dakle u svojoj 31. godini života. Sreća, sreća,
radost! - to je najkraći opis mog
novootkrivenog biciklističkog života. (I po koja „zvrčka“ u gradskom saobraćaju.)
Tako se odmah, u najranijoj mi fazi ovog „dekuperskog“ zanata, rodila ideja da
ukrasim i ulepšam biciklu, od milošte odmah prozvanu „moja Draga“ – naziv koji
joj je ostao do danas.
Ova ideja se „inkubirala“ tokom jeseni i zime, i krajem
februara ove godine, konačno je sazrela.
Uslovi su se stekli: nabavljen materijal i pribor, dolazeće proleće
razdžaralo radni entuzijazam, otpala desna pedala... Ukratko, idealna situacija
za remont i „presvlačenje“ Drage.
Evo kratkog prikaza tutorijal-tipa kako je ovaj proces
dekuperskog rada na njoj izgledao.
Prvo smo je razmontirali. Pošto je u pitanju stara bicikla
(kupljena polovna preko kupinda), slojevi boje i laka koji su već bili na njoj,
kao i rđa na pojedinim mestima, zahtevali su da se najpre uradi šmirglanje cele
površine rama (to nisam stigla da ufotkam).
Ovo je zapravo najteži deo posla, i ako planirate da obradite staru
biciklu koja zahteva šmirglanje, savet je: nemojte nikako šmirglati u stanu!, i
obavezno zaštitite oči i usta-nos prilikom šmirglanja. Majstorski talenti mog
muža, i njegova multi-praktična bušilica na koju smo namestili dodatak
„četku“ za šmirglanje metala (kupljenu u
„Uradi sam“ prodavnici), bili su od velike pomoći u ovoj fazi procesa; u stvari,
„od velike pomoći“ je blago reći, jer da toga nije bilo, morala bih sve da
šmirglam ručno, što nije ni malo veseo zadatak.
Kada je napokon šmirglanjem odstranjena rđa i višak boje i
laka sa površine rama, bicikla je bila spremna za dekoraciju. Pre osnovne boje,
odlučila sam da nanesem grunt (mix: drvofix+beli akril, srazmera 1:2), kako bi
sve ostalo bolje naleglo i bile smanjene šanse za kasnije eventualno ljuštenje
slojeva. Ukoliko imate gesso preparaturu, to je još bolja varijanta za
„prajmovanje“ površine. Utapkala sam grunt sunđerom na celu površinu rama, u
dva sloja, čekajući da se prvi dobro osuši pre nanosa drugog.
Kad se
grunt dobro osušio, usledilo je farbanje belim akrilom. Koristila sam
sunđer-valjak, da bi boja bila fino ravnomerno raspoređena, i da površina ne bi
imala reljefnu teksturu (što možda nije loše ukoliko želite da time postignete
efekat – sve zavisi od motiva koji
želite da stavite).
Sledeći
korak – lepljenje motiva - nije težak, ali je vremenski najzahtevniji , posebno
ako nemate najjasniju ideju šta tačno staviti na biciklu, kao motiv. Savet:
počnite sa razmišljanjem o ovome još mnogo pre nego što se bacite na sam rad,
kombinujte motive i boje u glavi, zamislite kako će sve to izgledati kad bude
gotovo. Tokom rada se, naravno, uvek pojavi nešto što menja osnovnu zamisao
(for better or worse), ali dobro je da imate „dizajnersku ideju“ sa kojom
krećete.
Ja sam još
nekoliko meseci ranije u „dm“ prodavnici naletela na lepe šarene salvete na
popustu, za koje sam odmah znala da su prava stvar za Dragu. Ali nisam htela da
ceo ram bude jednostavno prekriven ovom salvetom, već da napravim neki vid
kolaža, tako da bicikla bude u „hippie fazonu“; šta tačno dodati da bih to
dobila, nisam imala pojma.
Ovako je
počelo:
Ali se u
nastavku krenulo drugačije razvijati:
